Novosti
 |
U četvrtak 10.maja 2012.godine u selu Gornja Draguša kraj Blaca, ambasadorka SAD Meri Vorlik i kandidat za predsednika Srbije Boris Tadić, svečano su pustili u rad biogas postrojenje na farmi mlekare Lazar.
Ambasadorka Vorlik je istakla da je investicija mlekare Lazar u biogas tehnologiju bitna za region, i da, dok Mlekara Lazar napreduje, napredovaće i više od 2,000 dobavljača mlekare. Ambasadorka Vorlik je takodje istakla da je instalacija biogas postrojenja jedan od značajanijih transfera tehnologije u oblasti poljoprivrede i obnovljivih izvora energije. "Ova investicija koja je ujedno i jedna od najvećih privatnih investicija u celom regijonu, predstavlja prekretnicu u sferi upravljanjem otpadom u Srbiji i ukazuje na to kako investicije u čistiju proizvodnju mogu da dovedu do većeg profita", dodala je ambasadorka Vorlik.
Boris Tadić je poručio da je proširivanje aktivnosti farmera i proizvođača mleka na domen energetike ulaganje u razvoj čitave zemlje i ukazao je da kada bi poput Vidojevića još nekoliko stotina farmera imala slična postrojenja, moglo bi se da se proizvede nešto manje električne energije nego što čini termoelektrana Obrenovac. "To pokazuje kakav doprinos od poljoprivrede možemo očekivati u domenu proizvodnje električne energije. S druge strane ovde su u pitanju izuzetni potencijali u zaštiti životne sredine, racionalnom privređivanju i maksimalnom korišćenju svih prirodnih i bioloških resursa kojima Srbija raspolaže", rekao je Tadić.
Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović, koji je takođe, prisustvovao otvaranju tog pogona poručio je da ovo postrojenje koje će da pravi jedan megavat električne energije je "malo tehnološko čudo" i predstavlja dodatnu zaradu u proizvodnji hrane.
Mlekara Lazar je do sada uložila 2,6 miliona američkih dolara u kupovinu i instalaciju ove tehnološke opreme koja koristi bio gas i koja je proizvedena u SAD. Kompanija Lazar će korišćenjem postrojenja vršiti preradu biorazgradivog otpada sa farme i iz mlekare, koristeći otpad za proizvodnju biogasa kao biološkog goriva za proizvodnju struje.
Instalacija biogas postrojenja je ne samo jedna od najvećih domaćih investicija na jugu Srbije već predstavlja i značajan transfer tehnologije u oblasti poljoprivrede i obnovljive energije. Pored toga što će omogućiti mlekari Lazar da pretvori otpad u profit, ova investicija može poslužiti kao primer u kom pravcu treba da se razvija stočarstvo i mlekarstvo u Srbiji.
Ovaj transfer tehnologije iniciran je kroz program američkog ministarstva poljoprivrede (USDA) koji ima za cilj promovisanje izvora obnovljive energije u srpskoj poljoprivredi, a Agrobiznis projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) imao je ključnu ulogu u uvođenju ove tehnologije u sektor stočarstva i mlekarstva u Srbiji.
Mlekara Lazar je počela sa radom 1994.godine i imala je svega dva zaposlena. Danas ova kompanija zapošljava 180 ljudi i dnevno proizvodi 80.000 litara mleka. Preko 2.100 domaćinstava iz regiona snabdeva kompaniju sirovinama.
USAID-ov Agrobiznis projekat od 2008. godine radi u partnerstvu sa srpskim sektorom mlekarstva i pomaže mlekarama pri uvođenju međunarodnih standarda u oblasti bezbednosti hrane, uvođenju novih tehnologija, osnivanju međunarodne asocijacije proizvođača mleka i radi na poboljšanju njihovih marketinških i izvoznih aktivnosti.
 |
Dr. Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja, je danas tokom zvaničnog otvaranja konferencije na temu zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti, istakao važnost članstva Srbije u Međunarodnoj uniji za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV), i naveo da se očekuje da će Srbija ove godine postati član organizacije.
Konferenciju su organizovali Agrobiznis projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ambasadom Kraljevine Holandije i GIZ.
Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti, sa sedištem u Ženevi, trenutno broji 70 zemalja članica koje zajedno rade na unapređenju sistema zaštite novih biljnih sorti.
"Članstvo zahteva dosta truda, nove regulative i pravilnike, ali če se sav taj trud isplatiti time što će Srbija ostvariti mnogo bolju poziciju na medjunarodnom tržištu i privući nove strane investicije", naveo je Adri de Ru, savetnik za poljoprivredu Ambasade Holandije.
"Kad uzgajivači budu sigurni da su njihove sorte zaštićene i u Srbiji, srpski proizvodjači će imati pristup boljim sortama, za kojim vlada velika potražnja na globalnom tržištu. Takodje, srpski izvoznici će tada moći i da zahtevaju veće cene," izjavila je Rebeka Krživda, viši menadžer u misiji USAID u Srbiji.
Cilj konferencije je bio da se učesnicima i široj javnosti približi značaj članstva u ovoj organizaciji, kao i da se objasni šta podrazumevaju prava biljnih oplemenjivača. Takođe, tokom konferencije, eminentni stručnjaci iz Švajcarske, Italije, Nemačke i Holandije bavili su se pitanjima sprovođenja sistema zaštite prava oplemenjivača iznoseći primere iz prakse iz svojih zemalja.
Srbija je usvojila Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti 2009. godine, u koji su ugrađeni principi Konvencije o zaštiti novih biljnih sorti i Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine Svetske trgovinske organizacije. Donošenje i primena ovog zakona, preduslov su za članstvo Srbije u UPOV-u.
 |
Agrobiznis projekat Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa Vladom Autonomne Pokrajine Vojvodine i gradovima Novim Sadom, Suboticom i Nišem, u sklopu programa Žene u agrobiznisu održaće program obuke iz preduzetništva za žene.
Prezentacije programa obuke održaće se na sledećim lokacijama:
Niš - 28. februar 2012 - Hotel My Place - 12:00
Novi Sad - 05. mart 2012 - Zgrada pokrajinske vlade - 12:00
Subotica - 06. mart 2012 - Medija centar Gradske kuće - 12:00
Obuke iz preduzetništva za žene iz navedenih gradova biće održane u periodu od marta do maja 2012. godine. U sklopu obuka, učesnice će se upoznati sa osnovama preduzetništva i pisanjem biznis planova, kako bi mogle da započnu sopstveni agrobiznis.
Predviđeno je da USAID-ov Agrobiznis projekat finansira obuke u Nišu, Novom Sadu i Subotici, a da lokalne samouprave Niša i Subotice i Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine obezbede bespovratna finansijska sredstva kojim će se omogućiti da žene sa najboljim biznis planovima započnu svoje delatnosti. Za svaki od 15 odabranih biznis planova biće omogućeno do 500.000 dinara.
Nedavno su okončane obuke kojima je prisustvovalo 120 žena iz Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Prijepolja, Nove Varoši, Priboja, Kučeva, Žagubice, Žabara, Majdanpeka, Malog Crnića, Golupca i Petrovca na Mlavi. Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih prodručja je obezbedila bespovratna finansijska sredstva kojim će omogućiti da 30 žena iz ovih opština sa najboljim biznis planovima započnu svoj agrobiznis.
USAID-ov Agrobiznis Projekat je tokom 2010. godine pokrenuo program Žene u agrobiznisu sa ciljem da omogući ravnopravno učešće žena u agrobiznisu i time poveća konkurentnost srpske poljoprivrede. Do sada je 300 žena prošlo kroz obuku u oblasti osnova preduzetništva a USAID-ov Agrobiznis projekat je dodelio ukupno 160.000 dolara bespovratnih sredstava za započinjanje agrobiznisa 11 žena.
 |
U Srbiji će u toku februara i marta boraviti Rik Dejl, vodeći američki stručnjak za borovnicu. G-din Dejl će pružiti stručnu podršku proizvodjačima borovnice u Srbiji, u sklopu Programa podrške ekspanziji proizvodnje i unapredjenja čuvanja i pakovanja borovnice, koji realizuje Agrobiznis projekat Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID).
Pored unapredjenja već postojeće proizvodnje, te plasmana sveže borovnice, cilj ovog programa je pokretanje proizvodnje i organizovanje proizvodjača borovnice u nerazvijenim krajevima Srbije, kao i jačanje kapaciteta domaćih pružalaca savetodavnih usluga.
Glavni deo podrške u okviru ovog programa realizuje se u regionu Vranja, Vlasinskog jezera, Novog Pazara, Raške, Prijepolja, Kruševca, Bajine Bašte, Belanovice i Arilja, gde će biti održana i predavanja. Pored domaćih proizvodjača i njihovih organizacija i savetodavaca, u programu će učestvovati i predstavnici proizvodjača iz regiona.
Kroz učešće u programu USAID-ovog Agrobiznis projekta, proizvodjači će dobiti tehničku i savetodavnu pomoć kako bi ostvarili što bolji kvalitet i prinos i postigli adekvatan tretman ploda borovnice nakon berbe pa sve do isporuke krajnjem kupcu.
Podrška USAID-a uzgoju borovnice u Srbiji traje još od 2006. godine, i pored finansiranja nabavke sadnog materijala, ogledala se u konsultacijama, savetodavnom radu na terenu, uvodjenju medjunarodnih standarda, istraživanju tržišta i promociji borovnice na domaćem i ino-tržištu. Opravdanost ovako jake podrške potvrdjuju i rezultati: zaključno sa 2011. proizvodnjom borovnice u Srbiji bavi se oko 100 porodica odnosno firmi na oko 80 hektara. Vrednost ostvarene prodaje je viša od 400.000 američkih dolara, od čega preko 250.000 dolara je ostvareno izvozom svežih plodova borovnice na tržište EU i Ruske Federacije. Uz podršku USAID-ovog Agrobiznis projekta, krajem 2009. godine osnovano je i Nacionalno udruženje Srpska borovnica koje sa svojim članovima uspešno radi na daljem unapredjenju proizvodnje i plasmana borovnice iz Srbije.
Dobri prinosi, izuzetan kvalitet i veoma dobra tražnja, kako na domaćem, još više na ino-tržištima, glavni su razlozi za rastuće interesovanje proizvodjača voća za visokožbunastu borovnicu. Jedan od razloga njene globalne popularnosti je izuzetna hranljivost i lekovito dejstvo ploda, ali i delova biljke borovnice. Čak ni dosta visoki troškovi podizanja zasada ne predstavljaju veliku prepreku za konstantan rast ove proizvodnje, tako da se u Srbiji u proseku podigne oko 15 hektara novih zasada godišnje.
Kroz kombinaciju tehničke i finansijske pomoći, USAID-ov Agrobiznis projekat već dugi niz godina pomaže srpsku industriju jagodičastog voća sa ciljem da se omogući poboljšanje produktivnosti, bezbednosti i kvaliteta proizvoda, uvedu novi ili unaprede postojeći proizvodi, primene nove tehnologije u proizvodnji i preradi i unapredi plasman proizvoda i pristup novim tržištima.
 |
U toku su obuke u oblasti integralne zaštite voća od štetočina i bolesti koje sprovodi Agrobiznis projekat Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa sa lokalnim institucijama i savetodavnim službama širom Srbije. Obukama prisustvuje preko 500 proizvodjača, pružalaca usluga drugih relevantnih činilaca u oblasti proizvodnje voća.
Cilj obuke je da predstavi principe integralne zaštite voća kako bi se u praksi uvele izmene u zaštitivoća od uzročnika bolesti i štetočina i tako izbegli rizici od pojave ostataka pesticida u voću namenjenom domaćem i inostranom tržištu.
Proizvođačima će biti predstavljene mere zaštite koje se ne zasnivaju u potpunosti na primeni pesticida, kao što su određivanje pragova štetnosti, prognoza pojave bolesti, agrotehničke i biološke mere borbe, važnost perioda pred branje i izbegavanje pojave rezistentnosti na određena hemijska jedinjenja.
Adekvatna primena integralne zaštite voća od štetočina i bolesti je od izuzetne važnosti za napredak sektora proizvodnje voća jer podiže kvalitet i zdravstvenu bezbednost proizvoda, snižava troškove proizvodnje i smanjuje rizike od zagadjenja životne sredine, čime značajno doprinose povećanju konkuretnosti proizvoda na svetskom tržištu
Obuku koju će sprovesti prof. dr. Novica Miletić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, biće održane u Šapcu, Čačku, Arilju i Aleksincu.
Kroz kombinaciju tehničke i finansijske pomoći, USAID Agrobiznis projekat već dugi niz godina pomaže srpsku industriju voća sa ciljem da poboljša produktivnost, bezbednost i kvalitet proizvoda, uvede nove proizvode, primeni nove tehnologije u proizvodnji i daljoj preradi i omogući proizvodjačima pristup novim tržištima.
