Novosti

Osam kompanija iz Srbije predstavlja se na specijalizovanom sajmu hrane „Gulfood“, koji se održava od 23. do 26. februara u Dubaiju. Na ovom vodećem sajmu svake godine izlaže oko 3.000 firmi i poseti ga 40.000 ljudi širom sveta.

Srpska preduzeća predstavljaju se na ovogodišnjem sajmu hrane „Gulfood“, koji se održava od 23. do 26. februara u Dubaiju. Ovo je treći put da Srbija organizuje nacionalni štand na sajmu Gulfood, koji okuplja skoro 3.000 preduzeća iz 72 zemlje i koji je prošle godine imao 39.000 posetilaca.

Srpska preduzeća koja učestvuju na sajmu Gulfood ove godine su: Agroprom, Frigonais, Naše vreme, Prima Produkt, Selekt Milk, Soja Protein, Tempos i Revita. Ove kompanije će predstaviti širok asortiman nekih od najboljih srpskih proizvoda, uključujući sveže voće, konzervisano povrće, mlečne proizvode, voćne kaše, džemove i marmelade, proizvode od soje, žitarice i dijetetske proizvode.

Gulfood se je najveći i najvažniji godišnji događaj u prehrambenoj industriju za region Bliskog i Srednjeg istoka i predstavlja stratešku platformu za kupce i prodavce na kojoj se obavlja direktno poslovanje, licem u lice. Sajam je prilika za predstavljanje proizvođača, distributera, dobavljača iz čitavog sveta odnosno ključnih sektora prehrambene industrije i ugostiteljstva.

Izvoz srpskih prehrambenih proizvoda u stalnom je porastu u poslednjih nekoliko godina i ne pokazuje znakove usporavanja uprkos svetskoj ekonomskoj krizi. Brzo usvajanje i implementacija međunarodnih standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda omogućilo je da se Srbija dokaže kao jedan od najpouzdanijih izvoznika iz jugoistočne Evrope.

Srpski delikatesi će biti izloženi u Holu šeik Maktum, štand M-A71, svaki dan od 11:00 do 19:00, od 23. do 26. februara.

Predstavljanje srpskih proizvođača na sajmu Gulfood omogućilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije uz pomoć Agencije za strana ulaganja i promociju (SIEPA) i USAID-ovog Agribiznis projekta.

USAID-ov Agrobiznis projekat i AGROPRESS potpisali sporazm o saradnji i najavili početak projekta razvoja preduzetništva kod žena u agrobiznisu

Žene u ruralnim krajevima Srbije su jako bitne  za razvoj i održivost poljoprivrede, ali bez obzira na to vrlo malo znaju o mogućnostima i prednostima koje im agrobiznis danas može pružiti. Projekat pod nazivom Preduzetnice u agrobiznisu trajaće šest meseci u periodu od februara do jula 2009. godine. Ovaj projekat ima za cilj podsticanje preduzetništva kod žena u ruralnim krajevima Srbije, kako bi uzele aktivno učešće u poboljšanju svog ekonomskog položaja i samozapošljavanju.

Marilynn  A. Schmidt, zamenica direktora misije USAID-a u Srbiji je ovm prilokom rekla: „Uključivanje žena u poljoprivredu je od vitalnog značaja za razvoj Srbije i imaće za posledicu veći broj radnih mesta za žene u ruralnim krajevima, čime će se stvoriti temelj finansijske sigurnosti i podići standard života njihovih porodica.“

Prema rečima Gorana Đakovića, Predsednika Upravnog odbora AGROPRESS-a, projekat će se sprovoditi u obliku radionica gde će ženama biti omogućeno da se upoznaju sa raznim oblastima preduzetništva. Istaknuti stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, ekonomije ali i društvenih nauka radiće sa nezaposlenim ženama koje će kroz radionice steći znanje, veštine i samopuzdanje za ulazak u agrobiznis.  Ovim putem žene će biti upoznate sa osnovnim pravilima preduzetništva, kao što su: osmišljavanje sopstvenog posla, izrada biznis plana, registrovanje delatnosti i sl. Na radionicama će takođe biti informisane i o najnovijim tokovima u pojedinačnim granama poljoprivrede kao što su: stočarstvo, povrtarstvo, voćartsvo i sl.

Radionice će se održati u šest opština širom Srbije. Prva radionica će se održati u Valjevu, a zatim u Beloj Crkvi, Kruševcu, Novom Sadu, Leskovcu i na Kopaoniku. Jedan od trenera biće i dr Snežana Đorđević, vlasnica firme AGROUNIK i dobitnica priznanja za preduzetnika godine. Menadžer projekta je Jasmina Nikitović Stojičić, urednica emisije Znanje imanje i ovlašćeni trener FAO-a za edukaciju žena selu.

Za dalje informacije kontaktirati Ivanu Janicijevic; ivana_janicijevic@agrobiznis.net

Ovom jednodnevnom treningu je prisustvovalo šestnaest agronomista iz svih krajeva Srbije. U toku treninga, prezentovani su najbitniji aspekti proizvodnje, prerade i čuvanja povrća:

• Preharvest
• Uticaj vremena i načina berbe na čuvanje
• Fiziološki  činioci koji  utuiču  na čuvanje  i  dužinu života (shelf life)
• Patologija  - bolesti  čuvanja
• Kvalitet i bezbednost povrća
• Tehnologija  čuvanja
• Sistemi hlađenja
  

Pre ovog treninga, u februaru mesecu 2009. godine, održana se čsetiri treninga na ovu temu proizvođačima povrća u Zablaću, Begeču, Despotovu i u Gospodjincima.

Trening je održao prof.Dr. Zoran Ilić, koji je specijalizaciju na ovu temu završio na Post harvest institutu u Izarelu.

Srpski proizvođači malina iz Arilja predstaviće svoje proizvode ruskom tržištu od 9. do 12. februara 2009. godine.  Manifestacija PRODEXPO 2009 je najveći godišnji specijalizovani sajam hrane u Rusiji. U poslednjih 15 godina izložbeni prostor i broj izlagača se petostruko povećao. Ova manifestacija je 2008. godine ugostila 2.111 izlagača, od kojih je 1.314 bilo iz Rusije, a 797 iz drugih 59 zemalja.

Ove godine, proizvođači malina su preko svoje asocijacije, udružili snage sa Privrednom komorom Srbije i USAID-ovim Agrobiznis projektom kako bi promovisali maline iz Arilja, jedan od najcenjenijih i najvrednijih srpskih izvoznih proizvoda na međunarodnom tržištu.

Opšte udruženje preduzetnika opštine Arilje je neprofitna, privatna asocijacija osnovana 1996. godine sa ciljem da olakša poslovni i preduzetnički razvoj svojih članova. Asocijacija okuplja proizvođače iz svih industrijskih sektora opštine Arilje. Asocijacija u svojim redovima ima 26 prerađivača malina, koji zapošljavaju 430 radnika, kao i 1.500 poljoprivrednih proizvođača pod ugovorom. Još 2007. godine Asocijacija je brendirala tekstilne proizvode iz Arilja kao “Ariljski Tekstil”, a trenutno je u procesu zaštite geografskog porekla i imena - “Ariljska malina”.

Izvoz svežih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije doživeo je znatan rast u poslednjih nekoliko godina. Brzo usvajanje najnovijih agrotehničkih mera, unapređenje skladištenja, pridržavanje svetskih standarda kvaliteta, kao i uvođenje novih sorti pogodnih za prodaju na svežem tržištu osigurali su da Srbija postane jedan od najpouzdanijih izvoznika poljoprivrednih proizvoda u jugoistočnoj Evropi.

USAID-ov Agrobiznis projekat sarađuje sa srpskim poljoprivrednim proizvođačima u svim fazama proizvodnog ciklusa, po sistemu “od njive do trpeze”, u cilju povećanja vrednosti prodaje srpskih poljoprivrednih proizvoda i otvranja novih radnih mesta u poljoprivredi. Od samog početka USAID-ovog Agrobiznis Projekta sprovode se raznovrsne aktivnosti sa ciljem obezbeđivanja stalnog rasta produktivnosti i izvoza srpskog jagodastog voća. Neke od tih aktivnosti su: pomoć prilikom uvođenja novih sorti voća (sa boljim prinosima, otpornije na bolesti i dužim rokom upotrebe u svežem stanju), poboljšanje procesa konsolidacije pri isporukama, uvođenje novih tehnologija i programa obuke kako bi proizvođači unapredili svoje marketinške i prodajne veštine.

Konferencija pod nazivom “Sistem robnih zapisa za poljoprivredne proizvode” održana je u beogradskom hotely Hajat 28. januara 2009. godine. Konferenciju su organizovali Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i USAID-ov Agrobiznis projekat, sa učešćem Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD).

Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je pripremilo predlog Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode koji sadrži sve međunarodno priznate i dokazane principe robnog finansiranja, uzimajući u obzir sve specifičnosti pravnog sistema i tržišta poljoprivrednim proizvodima u Srbiji.

Vlada Srbije je usvojila predlog Zakona 11. septembra 2008. godine i on sada čeka na usvajanje u Skupštini Srbije. Zakon o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode predstavlja važan deo tržišno orjentisanih razvojnih aktivnosti koje za cilj imaju da uvedu novu tržišnu infrastrukturu za poljoprivredne proizvode u Srbiji.

Glavni ciljevi konferencije bili su da se predstave srpski Zakon o robnim zapisima, povezane programe, međunarodna iskustva iz ove oblasti u regionu i glavne karakteristike budućeg sistema robnih zapisa u Srbiji. Ova prilika je takođe iskorišćena da se predstave glavne strukturalne komponente koje su potrebne za implementaciju sistema robnih zapisa u Srbiji i da se predstave relevantna međunarodna iskustva finansijskih institucija koje su uključene u robno finansiranje.

U okviru našeg Agrobizinis projekta, mi smo sprovodili i sprovodićemo aktivnosti koje su komplementarne sa naporima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Pored toga, nastavićemo i da pružamo stručnu i finansijsku podršku srpskim proizvođačima, poljoprivrednim zadrugama i asocijacijama kako bi im pomogli da poboljšaju produktivnost, da prošire prerađivačke kapacitete za poljoprivredne proizvode, da uklone izvozna ograničenja, dobiju neophodne sertifikate i standarde, kao i pristup novim tržištima širom sveta.  (Michael Harvey, Direktor Misije USAID-a)

Konferencija je bila prilika za relevantne predstavnike vladinih regulatornih institucija, upravnike javnih skladišta, predstavnike finansijskog i bankarskog sektora, proizvođače, prerađivače i trgovce da se upoznaju sa sistemom robnih zapisa koji se uspostavlja u Srbiji.

USAID-ov Agrobiznis projekat sada radi sa Ministarstvom na razvoju relevantnih uredbi koje će omogućiti uspostavljanje efikasnog sistema robnih zapisa po usvajanju Zakona u Skupštini Srbije. Naknadna podrška koju će projekat obezbediti biće usmerena na pomaganje Ministarstvu, relevantnim institucijama i regulatornim telima na implementaciji Zakona. 

EFIKASAN SISTEM ROBNIH ZAPISA TREBA DA OBEZBEDI:

• Jedinstven i dobro regulisan sistem skladištenja proizvoda.

• Zaštitu ostavodavaca, osiguranje kvaliteta i kvantiteta uskladištenih proizvoda.

• Osnovu za upotrebu robnih zapisa, koji se smatraju zvaničnim sertifikatom vlasništva nad proizvodima i koji se mogu koristiti za dobijanje kratkročnih kredita.

• Poboljšanje čitave infrastrukture tržišta poljoprivrednih proizvoda.

• Podsticaj stranim investicijama.

• Neophodnu osnovu za razvoj tržišta finansijskih derivata.