Novosti

Ambasadorka SAD-a u Srbiji, Nj. E. Mary Warlick (Meri Vorlik) posetila je u petak zemljoradničku zadrugu “Voćko” u Tavankutu, kod Subotice.

Zadruga “Voćko”, osnovana 2002. godine uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID-a), dugogodišnji je partner američkih programa pomoći. Od osnivanja do danas zadruga je primila opremu i stručno-savetodavnu pomoć od USAID-a u ukupnoj vednosti oko 120.000 dolara.

Željko Nimčević, menadžer zadruge “Voćko” izjavio je da su zadrugari počastvovani dolaskom američke ambasadorke. “Nadamo se da će nas USAID podržati u našim daljim naporima u ostvarivanju planova vezanih za pogon za preradu voća, konkretno u izradi studije izvodljivosti ovog projekta”.

Uz podršku USAID Agrobiznis projekta “Voćko” je već izradio nove promotivne materijale, adekvatno obeležio i brendirao svoje proizvode a članovi zadruge su prošli kroz treninge o tehnologiji proizvodnje i čuvanja jabuka. Agrobiznis projekat je takodje omogućio predstavnicima “Voćka” da učestvuju na međunarodnim sajmovima hrane u Berlinu i Moskvi.

Saradnja zadruge „Voćko“ i USAID-a nastaviće se i u budućnosti. Predstoje, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, treninzi o upravljanju zadrugama, strateškom planiranju, finansijama, marketingu i prodaji. Takodje, u okviru asocijacije „Fruit Land“ (frut lend) čiji je član, „Voćko“ će, uz pomoć USAID-a, raditi na otvaranju novog pogona za dalju preradu jabuka, čime bi se otvorila nova radna mesta i povećala profitabilnost poslovanja kroz prodaju gotovih, pakovanih poluproizvoda.

Za detaljnije informacije o ovoj poseti možete kontaktirati Danijelu Šever Radovanović, savetnicu za komunikacije USAID Agrobiznis projekta na 063/86-29-348

Juče je u Beogradu, u organizaciji Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i Agrobiznis projekta Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) održana konferencija pod nazivom “Bezbednost hrane - rizici i izazovi”.

Konferencija se bavila primenom novog Zakona o bezbednosti  hrane, sa posebnim akcentom na značaj bezbednosti hrane za izvoz srpskih proizvoda.

Brojni učesnici među kojima treba pomenuti ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Sašu Dragina, zamenika šefa Misije USAID-a Marilynn Schmidt /Merilin Šmit/, ambasadora Kraljevine Holandije Ronald J. P. M. van Dartel, šefa sekcije za ekonomiju i evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Alberto Cammarata, kao i direktora Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Dušana Pajkića - govorili su o specifičnim zahtevima izvoznih tržišta po pitanju bezbednosti hrane i osposobljenosti naših laboratorija da vrše kontrole koje ta tržišta zahtevaju.

Otvarajući konferenciju, Goran Đaković, predsednik AGROPRESS-a istakao je značajnu ulogu medija u promociji i informisanju stanovništva o prednostima i manama određenih rešenja za poboljšanje kvaliteta hrane. “Prateći lanac od proizvođača preko distributera do potrošača, pokazalo se da su mediji obično ti koji otkrivaju javnosti zbivanja na tamnoj strani prehrambene industije” - napomenuo je Đaković.

Obraćajući se prisutnima, Ministar Dragin napomenuo je da je Zakon o bezbednosti hrane osnovni zakon za svaku zemlju, jer on štiti život i zdravlje ljudi. “Usvajanjem ovog zakona unapredila se i zaštita prava potrošača, i ispunjen jedan od preduslova za priključivanje Srbije Evropskoj uniji”, rekao je Dragin. Ministar je takođe istakao da je sistem bezbednosti hrane koji Srbija gradi - takav da ga se ne bi postidele ni najrazvijenije zemlje sveta. Tokom protekle godine izvršeno je, prema ministrovim rečima, 170.000 inspekcijskih nadzora i podneto 6.000 prijava protiv neodgovornih lica.

Zamenik šefa Misije USAID-a Merilin Šmit podsetila je učesnike da je postojanje neophodnih zakona i regulative u oblasti bezbednosti hrane - samo prvi korak. “Od najvećeg značaja je da se dobri zakoni sprovode u praksi”. Pored državnih organa, i ostali učesnici u procesu proizvodnje hrane imaju svoju odgovornost i igraju značajnu ulogu. Proizvođači, prerađivači i trgovci moraju da se postaraju da je bezbednost hrane zagarantovana tokom čitavog procesa  - od “njive do trpeze”, rekla je g-dja Šmit. Ona je takođe ukazala da u Srbiji, kao zemlji koja se oslanja na izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, bezbednost hrane ima naročiti ekonomski značaj.

Dušan Pajkić, Direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede najavio je skoro usvajanje Pravilnika o hrani mešovitog porekla, kojim će se definisati nadležnosti inspekcija koje rade kontrolu hrane mešovitog - životinjskog i biljnog - porekla.

Poredeći sistem bezbednosti hrane u Srbiji i u Evropskoj uniji Alberto Cammarata istakao je da se Evropska komisija zalaže da potrošači u Srbiji imaju ista prava kao i potrošači u zemljama Unije. Takođe je rekao da proizvođači imaju obavezu da svoje proizvode usklađuju sa EU  standardima i zahtevima o bezbednosti hrane, ne samo radi zaštite zdravlja ljudi već i zbog sve veće konkurencije među proizvođačima iz različitih zemalja za izvoz u EU.

Andriy Yarmak, stručnjak USAID Agrobiznis projekta za rusko, ukrajinsko i belorusko tršište, upozorio je da  su zahtevi Rusije po pitanju bezbednosti hrane mnogo stroži nego u EU. S obzirom da nije članica Svetske trgovinske organizacije, Rusija, kao jedan od tri najveća uvoznika svežeg voća i povrća u svetu, može da menja svoju uvoznu politiku i zahteve prema svojim trenutnim potrebama, koje je teško predvideti. Yarmak je takođe upozorio na trend rastuće proizvodnje jabuka na tržištu EU (već sada su zalihe 3% veće nego rekordne zalihe tokom prošle godine), ali i ukazao na veći potencijal za izvoz šljiva i trešanja.

Konferencija je završena uz preovlađujući stav učesnika u diskusiji da se u Srbiji još mnogo treba raditi na primeni usvojenog Zakona o bezbednosti hrane i sprovođenju zakonske regulative u praksi. Što se tiče izvoza, zaključeno je da je najveća odgovornost na samim proizvođačima koji potpisuju kupoprodajne ugovore - da vode računa da svi zahtevi kupaca budu ispoštovani i da proizvodi zadovoljavaju standarde zemalja u koje se izvozi.

Da bi se ispoštovali zahtevi izvoznih tržišta s jedne strane, a sa druge strane da bi se obezbedila u punoj meri zaštita potrošača na lokalnom, srpskom tržištu - neophodno je da svi učesnici u procesu proizvodnje hrane zajednički rade na poboljšanju kvaliteta i bezbednosti hrane, kombinujući resurse javnog i privatnog sektora i koristeći znanja i iskustva kako domaćih, tako i inostranih stručnjaka.

Za detaljnije informacije, tonski zapis sa konferencije i prezentacije učesnika (Miloša Bugarina, Dejana Krnjajića, Dušana Pajkića, Sanje Čelebićanin, Zorana Keserovića, Sejada Mačkića, Slavice Vesković i Andriy Yarmaka) kontaktirajte: Danijelu Šever Radovanović, savetnicu za komunikacije na 011/243 66 11; 063/86-29-348; ili Danijela_Sever-Radovanovic@agrobiznis.net. Za više informacija o USAID Agrobiznis projektu posetite naš web site www.agrobiznis.net.  

17. mart 2010. | Hotel Continental, Beograd, sale Mediteran i Adriatic| 9-14h 

USAID Agrobiznis projekat i Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS Vas pozivaju da prisustvujete konferenciji o bezbednosti hrane.

TEME

• Kako se primenjuje novi Zakon o bezbednosti hrane?
• Značaj sertifikacije proizvodnje i poštovanja zahteva za bezbednost hrane
• Bebednost hrane i izvozni potencijal srpskih proizvoda?
• Osposobljenost laboratorija za sprovođenje kontrola koje zahtevaju izvozna tržišta
• Posebni zahtevi pojednihih izvoznih tržišta u pogledu bezbednosti hrane
• Usklađenost postojećeg sistema bezbednosti hrane u Srbiji sa zahtevima EU

UČESNICI

• Saša Dragin,  ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije
• Marilyn Schmidt, zamenik direktora Misije USAID –a
• Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije
• Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata
• Dejan Krnjaić, direktor Akreditacionog tela Srbije
• Jan Boćanski, direktor Uprave za zaštitu bilja
• Uroš Ungurović, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije
• Zoran Keserović, direktor Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo
• Andriy Yarmak, expert za rusko i ukrajinsko tržište
• Predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva trgovine i usluga, Uprave carina i organizacija za zaštitu prava potrošača
• Predstavnici udruženja proizvođača i prerađivača poljoprivrednih proizvoda
• Predsednici i menadžeri vodećih izvoznih kompanija u sektoru
• Predstavnici međunarodnih organizacija i diplomatskog kora
• Predstavnici nevladinog sektora
• Mediji 

Molimo Vas da obavezno potvrdite Vaše prisustvo putem e-maila office@agropress.org.rs  ili putem telefona 064 1781 234.

Registracija učesnika počinje u 08.30h ispred sale Mediteran i Adriatic hotela Continental. Svečani koktel će biti održan u 13.00h u hotelu Continental.

Na konferenciji u organizaciji Agrobiznis projekta Američke agencije za međunarodni razvoj USAID-a, u Medija Centru u Beogradu, predstavljeni su rezultati učešća srpskih kompanija na sajmovima “Fruit Logistica” u Berlinu i “BioFach” u Nirnbergu.

Globalna ekonomska kriza nije odvratila srpske izvoznike u pokušajima da plasiraju svoje proizvode na međunarodno tržište. 

Nastup naših preduzeća organizovala su udruženja “Plodovi Srbije” i “Serbia Organica”, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, USAID Agrobiznis projekta, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA-e, i nemačke organizacije GTZ.

Konferenciji su prisustvovali pomoćnik ministra poljoprivrede, Miloš Milovanović, direktor Misije USAID-a u Srbiji  Majkl Harvi i predstavnik organizacije GTZ Tobias Štolc.

Otvarajući skup, pomoćnik ministra poljoprivrede se zahvalio USAID-u i GTZ-u na podršci Ministarstvu i agrobiznisu u Srbiji i nastojanju da se on transformiše u moderan, efikasan i na tržišnim osnovama postavljeni sektor, koji će garantovati uspeh svima, od individualnih poljoprivrednih proizvođača pa do izvoznika. Podsetio je da se u poljoprivredi kontinuirano ostvaruje sufucit u spoljnotrgovinskoj razmeni još od 2005 godine i da je u 2009 godini ostvaren suficit u iznosu 640 miliona dolara  i izvoz 2 milijarde dolara.

Govoreći u ime USAID-a, Majkl Harvi je napomenuo da će se Srbija, kako se približava Evropskoj Uniji, sve više suočavati sa vrlo konkurentnim okruženjem. Iako ima veoma kvalitetne proizvode, potrebno je da se proizvođači i izvoznici dobro pripreme za pritiske takvog tržišta. Istakao je da mu je posebno drago i da je ponosan što je USAID pomogao srpskim kompanijama da uspeju da plasiraju svoje proizvode na tako veliko i značajno tržište kao što je rusko, koristeći povoljne aranžmane koje Srbija i Rusija imaju.

“Uspeh na ovim sajmovima pokazuje da Srbija može uspešno da se takmiči i da ostvari odlične rezultate na međunarodnim tržištima, i drago mi je da je USAID mogao da pomogne da se sjajni srpski proizvodi nađu na tržištima širom sveta” – rekao je Majkl Harvi.

U ime kompanija koje su nastupile na sajmu “Fruit Logistica” govorio je Ratko Vukićević, predsednik asocijacije “Plodovi Srbije” koji je istakao da je na ovom vodećem međunarodnom sajmu svežeg voća i povrća, održanom u Berlinu od 3-5 februara, učestvovalo 13 srpskih preduzeća:  Agrocom, Agrar-Komerc, Agrotrade, Agroprom Com, Atos Vinum, Cool Food, udruženje „Fruit Land“, Igda Impex, Lucic Prigrevica, Pik Juzni Banat, Sagal, udruženje povrtara “Vojvodina” i zemljoradnička zadruga “Prima – borovnica”.

Stranim kupcima predstavljene su srpske jabuke, breskve, nektarine, šljive, kruške, borovnice, trešnje, šumske pečurke, paradajz, šargarepa, paprika, krompir, luk, salata i drugo voće i povrće iz Srbije. 

Po rečima Ratka Vukićevića, ostvareni su zapaženi rezultati: ugovorena je prodaja u ukupnom iznosu od 8 miliona dolara a u pregovorima je još 5,9 miliona dolara. “Ključ za naš uspeh je u udruživanju i dobrim pripremama”, rekao je g-din Vukićević.

U ime kompanija koje su nastupile na sajmu “BioFach”, održanom u Nirnbergu od 17-20 februara, skupu se obratila Nada Mišković, predsednik asocijacije “Serbia Organica”. 

Kompanije Foodland, Zadrugar, Zdravo Organic, ITN, Royal Eco Food, Radoslovi i Mondi predstavile su inostranim kupcima bogatu ponudu organskih proizvoda iz Srbije: ajvar, džemove od divljih jagoda, šipurka, višanja, kajsija i šljiva, zatim sokove od cvekle, šargarepe i jabuka, organske kupine, maline  i drugo voće i povrće. 

G-dja Mišković je napomenula da se sajam „BioFach“ završio tek nedavno i da je upravo u toku finalizacija pregovora za prodaju organskih proizvoda iz Srbije u vrednosti 2.7 miliona dolara. „Imajući u vidu svetsku ekonomsku krizu, mi smo veoma zadovoljni što smo na putu da ostvarimo iste rezultate kao i prošle godine“.

U ime GTZ-a, koji je takođe pomogao nastup naših kompanija na sajmovima u Berlinu i Nirnbergu, Tobias Štolc je rekao: „Ovaj uspeh je pokazao da se najbolji rezultati ostvaruju kroz zajedničke napore i saradnju svih aktera“.

USAID-ov Agrobiznis Projekat pomaže srpskim poljoprivrednim proizvođačima da se probiju na nova međunarodna tržišta još od 2007. godine kada je projekat počeo sa realizacijom.

U pripremi za nastup na sajmovima u inostranstvu, kompanijama izlagačima pruža se pomoć kroz niz aktivnosti:  istraživanje tržišta, poboljšanje znanja u oblasti međunarodnog marketinga i efektnog predstavljanja na međunarodnim sajmovima, oglašavanje u specijalizovanim časopisima, učenje veštinama pregovaranja kod prodaje, uvođenje i sertifikaciju međunarodnih standarda u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane.

Tim USAID-ovog Agrobiznis projekta takođe kontinuirano radi na uspostavljanju tržišnih veza između srpskih proizvođača i stranih kupaca i pomaže kompanijama kod individualnih pregovora, ugovaranja, isporuke proizvoda i post-prodajnih aktivnosti.

Na ovom vodećem evropskom sajmu organske hrane, među 2500 izlagača iz celog sveta predstaviće se i 7 srpskih preduzeća, pod okriljem nacionalne asocijacije „Serbia Organica“.  

Na sajmu „Biofach“, koji se održava od 17. do 20. februara u Nirnbergu, predstaviće se 7 naših kompanija, sa ekskluzivnim asortimanom organskih proizvoda. Očekuje se dolazak više od 45.000 posetilaca iz 100 zemalja.

Firme koje će promovisati svoje proizvode na sajmu u Nirnbergu u Nemačkoj ove godine su: Foodland, Zadrugar, Zdravo Organic, ITN, Royal Eco Food, Radoslovi i Mondi.

Neki od proizvoda biće po prvi put predstavljeni tržištu na sajmu u Nirnbergu, kao na primer ljuti organski umak od šljiva kompanije Royal Eco Food. Bogata ponuda organskih proizvoda koju će srpski proizvođači predstaviti inostranim kupcima obuhvata: ajvar, džemove od divljih jagoda, šipurka, višanja, kajsija i šljiva, zatim sokove od cvekle, šargarepe i jabuka, organske kupine, maline  i drugo voće i povrće iz Srbije.  

Nastup naših preduzeća na sajmu organizovalo je udruženje „Serbia Organica“, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, USAID Agrobiznis Projekta i nemačke organizacije GTZ (Gesellschaft fur Technische Zusammenarbeit).

Prošle godine, kao rezultat nastupa na sajmu „Biofach“, srpske firme su ugovorile izvoz/prodaju u visini od 3,2 miliona USD.

Srbija, već priznata kao značajan snabdevač evropskog tržišta voćem i povrćem, sada stiče poverenje kupaca i za sertifikovanu organsku hranu. Uzgajivači i prerađivači šire proizvodnju, uvode nove sorte i primenjuju standarde kvaliteta kao što su HACCP, GlobalGAP i ISO.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin nedavno je izjavio da Srbija ima velike potencijale za ekspanziju organske proizvodnje, s obzirom da preko 80% zemljišta u Srbiji spada u nekontaminirana zemljišta. Imajući to u vidu, planirano je proširenje sa sadašnjih 1,500ha na 600,000ha površine za uzgoj organske hrane.

Organska poljoprivreda se razvila kao reakcija na sve izraženije zagađenje zemljišta i vazduha i pogoršanje kvaliteta hrane usled čega dolazi do sve većeg ugrožavanja zdravlja ljudske populacije. Manje razvijene zemlje u kojima je još uvek očuvan agro-ekosistem (ne koriste se skupe agrohemikalije) imaju velike šanse da  povećaju svoju ponudu i izvoz i odgovore na povećanu potražnju razvijenih zemalja za organskim proizvodima. Organska hrana ne sadrži nikakve veštačke materijale ni pesticide i omogućava ishranu proizvodima koji imaju veću hranjivu vrednost od onih iz konvencionalne proizvodnje.